K A Š T E L I R

Već tradicionalnim susretom esperantista Rijeke i Trsta kojima će se pridružiti esperantisti iz Zagreba, u Kašteliru će i ovoga proljeća u dvorištu kuće Trampuh Marčela biti posađeno stablo masline. Stablu će biti nadjenuto ime osnivača međunarodnog jezika esperanto: Dr. Lazar Ludovik Zamenhof.
Zamenhof će se tako pridružiti obitelji stabala maslina koje su esperantisti posadili prijašnjih godina: Trieste, Hamburg, Sydney, Kawasaky i dr.

Kiel jam fariĝis tradiciaj renkontiĝoj de e-istoj el la urboj Rijeka kaj Trieste, ĉi foje aliĝos ankaŭ e-istoj el Zagreb. En vilaĝeto Kaštelir en la korto de familia domo de e-isto Marĉelo Trampuh proksime de urbeto Poreč en Istrio, ankaŭ ĉi printempe estas plantota olivarbeto kiu estos nomata laŭ la nomo de kreinto de internacia lingvo esperanto. Dr. L.L. Zamenhof. La olivarbo tiel aliĝos al familio de olivarboj kiujn e-istoj plantis en la pasintaj jaroj: Trieste, Hamburg, Sydney, Kawasaky kaj aliaj.

Program

Nedjelja, 18. travnja:
10.00 - 11.00 pristizanje esperantista
11.30 pozdrav domaćina
12.00 sadnja stabla
12.30 zakuska i slavlje
14.00 posjet Motovunu, Istarskim toplicama i Buzetu
18.00 oproštaj

Programo

Dimanĉo la 18-a de aprilo
10.00 - 11.00 alveno de esperantistoj
11.30 aŭgura parolo de dommastro
12.00 plantado de la arbo
12.30 manĝeto kaj celebrado
14.00 vizitoj al Motovun, Istarske toplice kaj Buzet
18.00 adiaŭo

U svijetu je do današnjih dana bilo preko stotinu projekata međunarodnog jezika kao npr: Minimuma latino, Foenix, AllgemeineComunications-Sprache, Francesin, Panoptic English, Panglottia, Interpertor, Volapuk, Mundolingue, Ido, Om, Loga...
Posebnu ulogu među njima ima međunaroni jezik esperanto koji je danas raširen po cijelom svijetu. Njegov tvorac je poljski židov, okulista dr. Lazar Ludovik Zamenhof (1859. - 1917.). Rođen je u poljskom gradiću Bijalystok koji je tada bio sastavni dio carske Rusije u kojem se govorilo četiri jezika: poljski, njemački, židovski i ruski. Poznavajući i govoreći brojne jezike, iz njihove je strukture uočio ono najjednostavnije i najlogičnije što je dalo gradiva ideji međunarodnog jezika.

1887. izdaje na ruskom jeziku "Unua libro" tj. "prvu knjigu" koja će uskoro biti prevedena na poljski, njemački i francuski jezik. Ova je Prva knjiga sadržavala: predgovor, alfabet, Gramatiku sa 16 pravila, nekoliko štiva i rječnik korjena 947 riječi. Knjigu je potpisao pseŭdonimom D-ro Esperanto (=onaj koji se nada) po čemu će kasnije taj jezik i dobiti ime.

U svojoj knjizi je Zamenhof istaknuo : "Međunarodni jezik, kao i svaki nacionalni jezik, jest svojina sviju... ...aŭtor se odriče za uvijek svih prava na taj jezik." što se pokazalo odlučujućim na slobodan razvitak toga jezika, jer "...ne želim biti stvaralac jezika, već želim biti tek njegovim inicijatorom."

1905. godine održan je Prvi svjetski kongres esperantista u francuskom mjestu Bulogne sur Mer na kojem je prisustvovao i sam Zamenhof. Kasnije će se održavati godišnji susreti(kongresi) u različitim zemljama. 1912. na 25 godišnji jubilej esperanta, na kongresu u Krakovu Zamenhof je rekao: "Poslijednji put me vidite ispred vas, poslije ćete me, ako budem mogao dolaziti, vidjeti samo među vama." pokazujući svoju skromnost.

Kroz svoje postojanje će esperanto postati jezik na kojeg će biti prevedena ogromna literatura, a imat će i ulogu mosta u prevođenju među dva jezika. Bit će to jezik koji pruža ostvarenje ideje sporazumijevanja među svim narodima. Bez obzira na njegovu korisnost i miroljubivost, esperanto i esperantisti bit će žestoko proganjani od totalitarnih režima.

Esperanto je danas najjednostavniji i najlakši jezik na svijetu, jezik logične gramatike bez iznimaka, pravilima kojima omogućava generiranje mnoštva novih riječi. Esperantisti, tj. one koji govore međunarodni jezik esperanto mogu se naći diljem čitavoga svijeta. Oni su udruženi u svoje udruge na nacionalnom i svjetskom nivou. UEA (Universala Esperanto Asocio) sa sjedištem u Roterdamu je krovna organizacija esperantista. Uz nacionalne susrete, godišnje se održavanju i svjetski susreti esperantista. Ove godine je domaćin Universala Kongreso grad Beijing (Peking) u Kini.

antaŭen naprijed

Kaštelir, 11. travnja , 2004. godine